Горан Паскаљевић, рођен у Београду 22. априла 1947. био је српски филмски редитељ, сценариста и продуцент.
Дипломирао је филмску режију на Факултету за филм и телевизију (ФАМУ) Академије сценских уметности у Прагу. Режирао је многе документарне филмове и ТВ драме за ТВ Београд, а први дугометражни играни филм — Чувар плаже у зимском периоду, снимио је 1976.
Направио је преко 30 документарних и 13 играних филмова.
1972. Легенда о лапоту
1973. Слуга
1976. Чувар плаже у зимском периоду
1977. Пас који је волео возове
1979. Земаљски дани теку
1980. Посебан третман
1982. Сутон
1984. Варљиво лето ’68
1987. Анђео чувар
1989. Време чуда
1992. Танго аргентино
1995. Туђа Америка
1998. Буре барута
2002. Како је Хари постао дрво
2004. Сан зимске ноћи
2006. Оптимисти
2009. Медени месец
2012. Кад сване дан
2016. Земља богова
2019. Упркос магли
О његовом животу је објављена књига Горан Паскаљевић: Великан филмског платна ауторке Татјане Њежић, у оквиру едиције ФЕСТ-ових 50.
Паскаљевић пре смрти није стигао да сними филм Мачји крик, чији је косценариста. Филм је режирала Сања Живковић и премијерно је приказан на Торино Филм Фестивалу октобра 2024.
Добитник је многих престижних награда: Награда критичара за најбољи европски филм 1998. за Буре барута; Награда критичара у Сан Себастијану 1990. за Време чуда. Часопис Варајати сврстао га је 2001. у пет најбољих режисера године (поред Ласеа Халстрома, Нила Џордана, Стивена Содерберга и Едварда Јанга).
Он је први филмски режисер који је 2002. у Минхену добио Награду „Бернард Вики Мост“ за хуманизам у својим делима.
Новембра 2007. Паскаљевић је одликован француским Орденом уметности и књижевности који му је свечано уручен 9. маја 2008. у Београду.
Додељене су му награде:
Велика бронзана арена за најбољи филм на Филмском фестивалу у Пули, за играни филм Земаљски дани теку, 1979. године.
Највеће признање Југословенске кинотеке Златни печат, 2019. године.
Лесковачки интернационални фестивал филмске режије ЛИФФЕ 2020: Награда Живојин Жика Павловић за афирмацију регионалне филмске уметности у свету, 2020. године.
Преминуо је 25. септембра 2020. године у Паризу. После кремирања у Паризу на гробљу Пер Лашез његови посмртни остаци су 10. октобра пренети у Београд на Ново гробље.