Михаило Валтровић био је српски археолог, културни радник, професор универзитета и академик.
Михаило Валтровић рођен је у Београду 1839. године где је завршио природњачки одсек Лицеја. После кратког службовања у Главној управи грађевина одлази као државни питомац у Карлсруе, где изучава архитектуру.
По повратку 1866. је у грађевинској струци, а затим постаје професор реалке за техничке предмете. Од 1875. је професор Велике школе, а од 1881. добија катедру археологије. Валтровић је био професор на Филозофском факултету у Београду и утемељивач српске археологије.
Оснивач је, иницијатор и први председник Српског археолошког друштва. Валтровић је пионир систематског истраживања цркава из периода српског средњовековља. Уређивао је први национални археолошки часопис. Радио је на промоцији српске културе у иностранству и обављао саветодавне послове у неколико државних институција.
Као управник (чувар) Народног музеја (1881—1895) поставио је темеље његовом развоју. Године 1882, врши прва научна ископавања у Виминацијуму.
Био је члан, а затим председник Уметничког одбора Српског ученог друштва, а од 1887. редован члан САН-а.
Његови обимни научни радови имају за предмет проучавања српско уметничко наслеђе. Многа од својих научних истраживања и снимања средњовековних манастира, Валтровић је радио са архитектом Драгутином Милутиновићем.
Оснивач је Српског археолошког друштва 1883. и покретач првог стручног часописа Старинар чији је уредник од 1884. до 1907. Бавио се ликовном критиком.
Решење владарске инсигније Ордена Светог кнеза Лазара је урадио Михаило Валтровић 1889. године.
Главни одбор на челу са Михаилом Валтровићем изабрао је инсигније за Круну краља Петра Првог Карађорђевића.
Био је старешина масонске ложе „Слога, Рад и Постојанство”.
Установљена је и награда „Михаило Валтровић“ коју додељује Музејско друштво Србије.
Преминуо је у Београду 1915. године.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ