Савез удружења бораца Народноослободилачког рата Југославије (СУБНОР) била је друштвено-политичка организација у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србије и Црне Горе, која је окупљала све борце Народноослободилачког рата (НОР), од 1941. до 1945. године и бавила се очувањем тековина тог рата, као и материјалним обезбеђењем бивших учесника, посебно инвалида, као и њихових породица.
СУБНОР Југославије је основан 30. септембра 1947. године под називом Савез бораца Народноослободилачког рата.
Од 1947. до 1991. године СУБНОР се састојао из шест републичких организација, које су осамостаљивањем њихових република од СФРЈ, постајале самосталне организације. У периоду од 1991. до 2006. године СУБНОР су чиниле само две републичке организације — из Србије и Црне Горе, а нестанком ове државне заједнице престала је и да постоји ова савезна организација.
Оснивачки конгрес Савеза бораца Народноослободилачког рата Југославије одржан је 28. и 29. септембра 1947. године у Београду. На Конгресу су донесена Правила Савеза бораца, којима су утврђени назив организације, задаци, организациона структура, услови пријема у чланство, права и дужности чланова и др. Такође, на Конгресу је изабран Главни одбор организације, а за првог председника Савеза бораца је изабран Јосип Броз Тито.
Основни задатак Савеза бораца је био очување и учвршћивање тековина Народноослободилачке борбе, развијање традиција Народноослободилачке борбе, сакупљање историјске грађе из Народноослободилачке борбе, уређивање гробова палих бораца, подизање споменика, основање музеја, брига о материјалном збрињавању, школовању и запошљавању учесника и деце палих бораца, регулисању инвалиднине, пензија и осталих социјалних помоћи учесницима рата и њиховим породицама, брига о просветној и спортској активности чланова, сарадњи са националним и међународним организацијама бивших бораца и др. Чланови ове организације могли су бити – учесници Народноослободилачке борбе, активисти Народноослободилачког покрета, затвореници и интернирана ухапшена лица због помагања и сарадње са Народноослободилачким покретом, заробљеници бивше Југословенске војске који су се у заробљеништву определили за Народноослободилачки покрет и југословенски држављани који су се ван Југославије борили против фашизма.
Током 1948. године, основане су републичке организације Савеза бораца – у априлу Савез бораца Црне Горе; у мају Савез бораца Србије, Савез бораца Хрватске и Савез бораца Босне и Херцеговине и у јулу Савез бораца Словеније.
На Другом конгресу Савеза бораца одржаном 10. и 11. марта 1951. године у Београду, допуњен је Правилник организације и изабран Централни и Надзорни одбор. На првој седници новоизабраног Централног одбора за новог председника Савеза бораца је изабран Александар Ранковић, док је Јосип Броз Тито изабран за почасног председника. На следећем Трећем конгресу, одржаном 27. и 28. априла 1955. године у Љубљани, Јосип Броз Тито је изабран за доживотног почасног председника.
На Четвртом конгресу Савеза бораца, одржаном од 29. јуна до 1. јула 1961. године у Београду дошло је до уједињења организације Савеза бораца са организацијама Савеза ратних војних инвалида Југославије и Удружења резервних официра и подофицира. Тада је и добијен нови назив организације – Савез удружења бораца НОР-а, пошто су сви тадашњи чланови Савеза ратних војних инвалида, као и Удружења резервних официра и подофицира били учесници НОР-а, а самим тим и чланови Савеза бораца. На Шестом конгресу СУБНОР-а, одржаном од 15. до 17. октобра 1969. године у Охриду донет је нови Статут организације, који је дао више овлашћења републичким организацијама СУБНОР-а. Такође од овог Конгреса, из чланства СУБНОР-а је издвојен Савез резервних војних старешина Југославије (СРВСЈ), пошто су временом чланови овог удружења почели да постају и пензионисани официри и подофицири који нису били учесници НОР-а.
На иницијативу СУБНОР-а 1950. године су установљене „Споменица палих борца НОР-а“, коју је додељивало Министарство народне одбране и „Споменица жртава фашистичког терора“, коју су додељивали Президијуми народних скупштина република ФНРЈ, а без сагласности чланова СУБНОР-а није се могла добити ни Партизанска споменица 1941.
Председник ФНР Југославије Јосип Броз Тито је 3. јула 1956. године одликовао је Орденом народног хероја ову организацију.
СУБНОР се формирао на територијалном принципу, у насељу, селу, граду по одлуци општинске скупштине, односно општинског одбора СУБНОР-а. Највиши органи Савеза бораца, почевши од удружења па до Савеза, биле су скупштине удружења (општинских, покрајинских и републичких организација), односно Конгрес СУБНОР Југославије.
У оквиру СУБНОР-а Југославије, као и при републичким организацијама, биле су организоване и разне комисије, као, на пример, Комисија ратних војних инвалида, Комисија бивших политичких затвореника, интернираца и депортираца, Комисија бивших ратних заробљеника, Комисија за послове народне одбране, Комисија за неговање револуционарних традиција и др. Такође у оквиру СУБНОР-а су биле организоване и секције ратних јединица НОВ и ПОЈ, од којих су најактивније биле секције бораца Прве и Друге пролетерске, Шесте личке, Седме банијске, Осме кордунашке дивизије, секције бораца славонских и војвођанских бригада и др.
Чланство у СУБНОР-у је било добровољно и појединачно, а поред учесника Народноослободилачког рата (НОР), сарадника Народноослободилачког покрета (НОП), заробљеника и логораша, члан СУБНОР-а је могао бити и сваки грађанин Југославије који се ван земље борио против фашизма, као и бивши учесници грађанског рата у Шпанији, покрета отпора у Француској и др. Каснијих година, у чланство СУБНОР-а су укључивани и чланови породица погинулих бораца или умрлог инвалида.
У време одржавања свог Шестог конгреса, 1969. године СУБНОР је имао 1.348.056 чланова, а у време одржавања Седмог конгреса, 1974. године 957.805 чланова.
На Једанаестом конгресу, у јулу 1990, СУБНОР Југославије уместо друштвено-политичке организације постаје самостална организација нестраначког карактера (СУБНОР Словеније није учествовао на конгресу).
СУБНОР Југославије био је члан и један од осам оснивача Светске федерације бивших бораца (World Veterans Federation), која је основана 1951. године у Паризу, под називом Међународна федерација Организације ратних ветерана (The International Federation of War Veterans Organisation).
СУБНОР Југославије је издавао свој лист „4. јул“.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ