Прва нишка гимназија „Стеван Сремац” је најстарија гимназија у Нишу, основана 1878. године, указом кнеза Милана Обреновића.
Своју образовно-васпитну делатност гимназија је започела десет месеци након ослобођења Ниша од Турака, 1. октобра 1878. Најпре у скромним условима једне приватне куће, а потом у новоизграђеном објекту у коме се и данас налази, у истом простору заједно са гимназијом „Бора Станковић”. У овој згради је до 1966. радила и гимназија „Светозар Марковић” која је Одлуком органа тадашње општине Ниш, пресељена у просторије дома ученика средњих школа у Нишу. У част Стевана Сремца, који је од 25. септембра 1879. до 1890. године, обављао дужност предавача, гимназија носи његово име од школске 1951/1952. године.
Борбе за ослобођење Ниша од Турака, Кнежевина Србија је отпочела 29. децембра 1877. Кнез Милан Обреновић је ушао у Ниш 11. јануара 1878. Чланом 3 Санстефанског споразума Ниш је припојен Кнежевини Србији. У периоду од ослобођења до Мајског преврата Ниш је често називан Друга престоница Србије.
Ниш је после ослобођења постао погранични гарнизон, а након повлачења Турака и њихових школованих људи, остао је и без привреде, ваљане здравствене заштите, школских, културних и других установа. Почетком 1878. у Нишу је живело 12.801 становника. У граду је било мало високо школованих људи међу Србима, о чему говоре чињенице да је: „при првом попису становништва, непосредно након ослобођења Ниш имао 1.915 писмених мушкараца и 73 писмене жене, односно 15% од пописаног становништва”. Велики број необразованих захтевао је хитно отварање школа описмењавање становништва и стварање образованог кадра, како би се из мртвила покренуле и оживеле све наведене делатности у Нишу и околини.
Одмах по ослобођењу у хигијенском погледу у граду је била стравична слика. Куће су углавном биле неусловне за становање, као и затечене основне школе (уништен инвентар, недостатак средстава за наставу књига и других учила), улице узане, прљаве као и дворишта у која се изливала отпадна вода. У двориштима се слободно чувала стока, а водоснабдевање и уклањање отпадака било је нерешено, те су због велике близине загађивача и бунара биле честе епидемије цревних заразних болести. Туберкулоза, трбушни тифус, дизентерија, маларија и полне болести харале су градом због непостојања здравственог васпитања и школованих лекара и другог здравственог особља за правовремено лечење оболелих. Градом је владала велика смртност њених грађана, што је захтевало хитно оснивање болнице и за ту намену школовање кадра.
Према подацима о социјалној структури, наставом у основним школама Ниша највише су била обухваћена деца из богатијих слојева друштва; деца трговаца, занатлија и чиновника. После рата велика оскудица је била и у школском простору, и трајала је и велики број година и после ослобођења. Једина општинска зграда, наменски грађена за школу била је она из турског период код Саборног храма, а у тој школи одмах после ослобођења (школске 1877/78) било је 4 одељења, 4 учитеља и 312 ђака.
Ослобађањем Ниша од Турака и уласком у град српска војска грађанима Ниша није донела само слободу већ и привредни просветни и културни препород. Са њом у Ниш пристижу и први школовани људи који покрећу активност за оснивање школа, међу њима и гимназије у Нишу.
Од свог оснивања прва нишка гимназија променила је више назива: Нишка гимназија (1878—1898) • Гимназији краља Милана Првог у Нишу (1898—1903) • Српска Краљевска гимназија у Нишу (1903—1929) • Прва нишка мушка реална гимназија • Државна реална гимназија у Нишу • Гимназија „Стеван Сремац” • Прва нишка гимназија „Стеван Сремац”.
Данас школа има 32 одељења и пет смерова: филолошки (једно одељење по генерацији), сценско-аудиовизуелни (1 одељење по генерацији), географско-историјски (1 одељење по генерацији), друштвено-језички (3 одељења по генерацији) и природно-математички (2 одељења по генерацији).[3]
Школску зграду у Улици Вождовој 27, површине 3874 м² користе у две смене Гимназије Стеван Сремац и Бора Станковић. Просторна оптерећеност (дневно кроз школу прође 1600 ђака) отежава рад обе школе. Свака школа у својој смени користи 25 учионица. Заједнички се користе кабинети за физику, хемију и биологију и фискултурна сала. Гимназија Бора Станковић има засебна два кабинета за рачунарство и информатику, као и библиотеку са преко 10 хиљада књига. У школи се налази и свечана сала коју користе обе гимназије и која служи за свечаности и догађаје које приређују обе школе.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ