Матија Бећковић – 100 мојих портрета: ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ https://youtu.be/bu0A2l2qSPg
Десанка Максимовић.
Мртва ћути, чува највећу тајну.
Око ње чупају косе.
Она стисла вилице, зна више од свих, а неће ништа да каже.
Велићају је, подмићују, не би ли се смиловала да ода – има ли смрт краја.
На то као да се насмине, није се мртвом лако насмејати.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Гледам на своје очи и мислим…
Џабе запомажете, она оде.
Хтели бисте на готово, нема од тога ништа. Мучите се, нагађајте. После свих смрти, разрешења на овом свету нема.
Ево још једна од Десанке за ову прилику, које нема у овој књизи.
Чим је објављено да ће јој за живота подићи споменик, почела су да стижу писма од неке познанице, која ју је оптуживала што је допустила да јој подижу споменик, а она нема од чега да живи.
Идући ка Ваљеву, Десанка ми се поверила.
„Ако та жена буде у сали, ја ћу ти је показати, а ти нађи неког крупног да седне испред ње. Ја не могу издржати њен поглед.“
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ