Матија Бећковић – Мојих 100 портрета: ИВО АНДРИЋ
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Иво Андрић, већ је био у поодмаклим годинама, кад су га посетила два агента, носећи поруку да је крајње време да се упише у комунистичку партију.
„Ја сам се чудио да се тога нисте и раније сетили“, рекао је потписујући приступницу.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Редовно је плаћао чланарину, није изостао ни са једног састанка, али никад није изговорио ни једну реч. А зато су га и звали.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
У заоставштини Иве Андрића остале су хрпе потврда о плаћеним чланаринама, порезу и кирији, струји и телефону. Слажући их редом по месецима и годинама, увезујући их канапом и двоструким гумицама, мора да је помишљао ако би једна недостајала, та би била окидач од кога би све могло да почне.
Одавно је знао ту стару причу, како почиње и како се завршава.
Није чудо што није платио тај рачун, кад знамо шта све није платио. То му је најмањи грех, ако знамо ко је био и шта је све радио. Да се то могло и очекивати, и да је било само питање дана кад ће клупко да се одмота и истина изађе на видело. И, као никад раније, једнодушно би закључили, да је он гори од свих.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Највише га ужасавало што је пре свих и сам тако мислио.
Сећајући се примера који су му се објавили у прошлим вековима, да тачно опише шта ће бити с њим?