КОРЕНИ ДУШЕ – Љуба Поповић

Матија Бећковић – Мојих 100 портрета: ЉУБА ПОПОВИЋ

https://youtu.be/6b6qyBs8rnE

Бели монах обучен у црно. Атеље му је испосница, анвон – штафелај, бело платно – икона, сликање – молитва.

Бдео је пред штафелајем дуже него један монах пред иконостасом. Сликајући једну једину слику, престајео је свој живот. Њој се исповедао и молио да му открије оно што је веровао да само она зна.

Кад су га издала колена, ни пред смрт није дао да му обрију браду и промене ризу.

Хтео је да га познају на оном свету где ће наставити да слика, слику започету на овом.

Тек кад је заувек отишао, сетили су се да му нико није видео лице, ни знао ко је он био, ни одакле је дошао.
Је ли му Поповић монашко или световно име? Је ли из Белог Ваљева дошао? Или из Белог света отишао…