Много је оних који су задужили град Београд, а ми о њима данас готово да не знамо ништа. Лик и дело Персиде Ћирић Миленковић то најбоље показује.
Персида је рођена је 3. марта 1857. године у Шапцу, у чиновничкој породици Никодија Ћирића. Тек након што је отац добио службу у министарству грађевина, Персида је стигла у Београд и за овај град остала судбински везана. Извесно је да се удала јако млада јер је до 25. године већ била удовица. Из првог брака остао јој је син Војислав, али нажалост и он је убрзо преминуо.
По други пут се удала 1883. године за београдског трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића. Било јој је 26 година и била је спремна да поново покуша да потражи срећу.
Риста је био веома богат човек. Широм престонице имао је кући и локале које је изнајмљивао. Он и Персида имали су складан брак и крај њега је она почела да се бави добротворним радом. Помагала је сиромашне ђаке, даривала школе, обилазила сиротишта. Са супругом је подигла зграду основне школе у Улици Краљице Наталије у којој је данас Математичка гимназија, као и зграду у Змај Јовиној улици број 5, која је поклоњена Београдском универзитету.
Београђани су је упамтили као високу, усправну и поноситу госпођу, која је и по други пут остала удовица, без деце, поново сама, али позната по добрим делима.
Она је заслужна за подизање манастира Ваведење 1935. године, који се налази на Сењаку и цркву на Торлаку.
Персида је много учинила и на пољу женског образовања и еманципације. Подигла је Женску учитељску школу, као и основну школу и вежбаоницу.
У Табановачкој улици на Аутокоманди, 1939. изградила је дом за сиротињу, зграду са 16 хигијенских станова које су могли да користе најсиромашнији Београђани. Поред тога, дала је новац да се ту подигне и сиротиште за незбринуту децу.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Персида је у мају 1937. сачинила тестамент којим се побринула да њено велико богатство остане онима којима је најпотребније. Основала је задужбину “Фонд Персе Р. Миленковић”, а већину објеката које је поседовала даровала је хуманитарним организацијама и образовним институцијама – Црвеном крсту, Колу српских сестара, Београдском универзитету… Побринула се и за манастир Ваведење оставивши у банци штедну књижицу са 100.000 динара, али уз напомену да се може користити само камата и то искључиво за поправку храма.
Госпођа Персида живела је у кући у Кнез Михаиловој улици број 8, која је током бомбардовања 6. априла 1941. потпуно сравњена са земљом.
Перса Миленковић умрла је у 85. години 8. фебруара 1943. у својој вили на Топчидерском брду, у којој је живела након рушења куће у центру.
Испуњена јој је последња жеља да буде сахрањена у својој задужбини, у цркви манастира Ваведење. Испраћена је на вечни починак уз присуство црквених великодостојника, али и највећих државних званичника окупиране земље – министра просвете Велибора Јонић и председника владе генерала Милана Недића.
Недалеко од манастира који је подигла, данас се налази улица Персиде Миленковић. Осим овога, мало је других помена ове знамените Београђанке и велике српске добротворке.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ