Аврам Ђукић, генерал и историчар, спада у ред Срба који су успели да високо напредују у војсци Аустроугарске монархије.
Рођен је у селу Госпођинци 10. фебруара 1844. године, од оца Стевана и мајке Јуле.
Након основне школе у родном месту, похађао је и немачку основну школу у штабном месту Тителу. Војничку школу учио је у Тителу (1859-1861) и након Кадетске школе у Темишвару (1867-1868) постао је аустријски официр. Он је још 1. новембра 1860. године ступио у војну службу као гефрајтер (каплар) тителског батаљона.
Службовао је Бенковцу у далматинском домобранском стрељачком батаљона до октобра 1873. године. У Бечу је слушао двогодишњи интендантски течај (1873-1875), и у официрској интендантској служби је доспео до чина генерала интенданта (1900. у Прагу). Истакао се радом као интендант 10. аустријског корпуса, и за заслуге је више пута био одликован.
У Задру је тако 1885. године за ревносну службу добио Витешки крст Ордена Фрање Јосифа. Службовао је у Бечу, Задру, Прагу и опет у Бечу. Био је ожењен Софијом, најстаријом кћерком госпођиначког попе Николе Бељанског.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ
Био је члан Матице српске у Новом Саду. Оставио је иза себе рукописну аутобиографију која се чува у матичиној архиви.
Историјом се бавио као љубитељ, без стручног знања, али веома савесно и прецизно. Користио је архивску грађу мало доступну истраживачима. Највише се бавио прошлошћу крајишког шајкашког тителског батаљона из његовог завичаја. Проучавао је историју Срба у Угарској и то највише велику сеобу, историју шајкаша и српске хусарске регименте, затим буну 1848, а са много пожртвовања и детаља је анализирао животе Срба – аустријских официра.
Оставио је Матици српској у рукопису велики рад – Генерали и пуковници Срби у Аустроугарској од год. 1704 до данас. Одатле је објавио Живот Арона Станисављевића, барона фон Веленштрајта (Бранково Коло, 9. 1903). Пред крај живота је скупљао архивску грађу за устанак Пере Сегединца и за сеобе Срба у Русију.
Аврам Ђукић преминуо је у Бечу 1906. године.