Милан Обреновић, први српски краљ после Немањића, умро је 11. фебруара 1901. у Бечу од упале плућа.
За време његове владавине (1868 – 1888) Србија је стекла међународно признање, а он се често наводи и као владар који је “довео Европу у Србију”.
Ипак, сви ови успеси краљу Милану нису донели срећу. Важио је за темпераментног и стаственог човека који воли да ужива у свим чарима живота. Пушио је, волео да једе, још више пије, а понајвише јури за женама. Живот је проводио прилично будно, у сталном смењивању политичких догађаја и љубавних авантура.
Милан Обреновић важио је и за најлепшег српског владара. Био је стасит, лепих и правилних црта лица, живих очију, са истуреном брадом и танком горњом усном.
Волео је жене, а и оне су волеле њега. Брак са краљицом Наталијом зато је био испресецан многобројним љубавним авантурама, сталним свађама и аферама које су пуниле ступце тадашњих новина. Краљ Милан био је и први српски владар који се званично развео.
Прича се да је имао љубавне афере са најразличитијим птредставницама европских краљевских кућа, укључујући и богато племство, а оно који воле интриге тврде да, рецимо невероватна нетрпељивост, коју Енглези имају према Србији датира из тог периода. Да не улазимо у пикантне детаље о краљу Милану и дамама са острва.
Тог 11. фебруара 1901. умро је у Бечу, од упале плућа са само 47 година.
По његовој смрти, бечки доктор Палтауф, професор универзитета који је балсамовао краљево тело забележио је и једну опаску.
– Никада нисам видео пластичнијег и правилнијег развијенога тела. Краљ Милан био би савршен модел за најлепшу мермерну статуу – сматрао је доктор.
По сопственој жељи краљ Милан је сахрањен, тада ван Србије, у манастиру Крушедол на Фрушкој Гори.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ