ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – Јован Радонић

Јован Радонић (Мол, Бачка, 9. фебруар 1873 — Београд, 25. новембар 1956) био је српски историчар, доктор филозофије и професор универзитета у Београду. Основну школу је завршио у Молу, а гимназију у Новом Саду. Студирао је у Бечу где је 1896. добио и докторат. На студијском путовању у Русији је био 1897—1898, а потом је 1898—1899. био наставник у српској гимназији у Цариграду. Постао је библиотекар Матице српске 1899. и као такав је радио на реформама Матице. Ту је…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – Персида Ћирић Миленковић

Много је оних који су задужили град Београд, а ми о њима данас готово да не знамо ништа. Лик и дело Персиде Ћирић Миленковић то најбоље показује. Персида је рођена је 3. марта 1857. године у Шапцу, у чиновничкој породици Никодија Ћирића. Тек након што је отац добио службу у министарству грађевина, Персида је стигла у Београд и за овај град остала судбински везана. Извесно је да се удала јако млада јер је до 25. године већ била удовица….

Read More

СРБИ У СВЕТУ – ИН МЕМОРИАМ САВА ГРОЗДАНОВИЋ

Напустио нас је u 101. години Сава Гроздановић, такорећи вршњак наше одбојке и један од њених симбола код нас и у Грчкој. Рођен је у Јелашници код Ниша 23. новембра 1925, годину и по пошто је тај спорт први пут показан код нас. Одрастао је у свештеничкој породици и вероватно је такво васпитање од малих ногу створило од њега милосрдног човека. Целог живота је помагао и ближњем свом и даљњем. Најпре као одбојкашки тренер педагошким радом с онима, које…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Црвени крст Србије

Пре тачно 150. година, 6. фебруара 1876. године, на иницијативу др владана Ђорђевића, угледног војног лекара, у Дворани београдске општине, основано је Српско друштво Црвеног крста. За првог председника изабран је митрополит Михаило Јанковић, а Управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије. Након избора, Главни одбор обратио се Прогласом народу, излажући своје циљеве и дужности Друштва, позивајући грађане да се упишу у чланство и оснују пододборе у целој земљи. Први задатак новооснованог Друштва био је збрињавање избеглица које…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Војногеографски институт

Петог фебруара 1876. на основу расписа српског кнеза Милана Обреновића формирано је Друго одељење Главног Ђенералштаба Српске војске, као претеча Војногеографског института. Наредних деценија долазило је до промена у називу – 1878. Друго одељење је постало Географско одељење, 1912. преименовано је у Топографско одељење, 1920. у Географски институт, а 1923. у Војни Географски институт. 1941. године Институт је прекинуо са радом због почетка Другог светског рата, а 1944. рад је обновљен за време трајања рата. 1945. добија назив Географски…

Read More

КОРЕНИ ДУХОВНОСТИ – Светосавски триптих

Књиге „Свети Сава – сабрани списи“, „Светосавље – историја и богословље“ Бранка Радовановића и „Са Савиног пута – антологија најлепше речи о Светом Сави“, Издавачког фонда Епархије шабачке „Глас цркве“, представљене су у Храму Светог Саве. Светосавски триптих је објављен 2025. уз благослов епископа шабачког Јеротеја, присутног на свечаности у крипти Храма Светог Саве, поводом 850 година од рођења свеца, а аутор и приређивач Радовановић је поручио да ће се „вредност триптиха тек видети у времену које долази“. Радовановић…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – Милован Глишић

Милован Глишић рођен је 1847. године у селу Градац код Ваљева. У његовом селу није било школе, али су га родитељи научили да пише. па је у Ваљеву одмах примљен у други разред основне школе. Завршио је у Београду нижу гимназију. Потом је започео да учи технику и филозофију на Великој школи. Кад је прекинуо школовање, постављен је за коректора Државне штампарије. Глишић је учио руски, француски и немачки. Био је у два маха уредник званичних „Српских новина“, дуго…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – Алекса Шантић

Велики српски песник Алекса Шантић рођен је у Мостару 1868. године. Одрастао је у трговачкој породици и завршио трговачку школу у Трсту и Љубљани, па је у прво време прилично повучен, водио књиге у очевој трговини и читао листове и књиге до којих је могао у Мостару доћи. Неколико година касније започео је свој књижевни и друштвени рад. Највећа дела стварао је крајем 19. и почетком 20. века. Узори су му били српски писци Војислав Илић, Јован Јовановић Змај…

Read More

ЗАПИС – Град Нови Сад

Првог фебруара 1748. године Нови Сад је добио статус слободног краљевског града указом аустријске царице Марије Терезије. Град је тада назван Неопланта. Срби су га називали Нови Сад, што је буквални превод латинског Неопланта. Град је настао као насеље из периода каменог доба у данашњем Петроварадину. Келти су на овом месту основали прву тврђаву. За време римске владавине подигнута је већа тврђава у 1. веку нове ере. У 5. веку су овај простор опустошили Хуни, а потом обновили Византинци….

Read More

ЗАПИС – Последњи српски деспот Павле Бакић

Деспотску титулу на ове просторе са византијског двора преузео је цар Душан, наменивши је својим рођацима и најистакнутијим великашима. Након Косовског боја њу су носили неки од највећих вођа српског народа, Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић, а многи не знају да је последњи српски деспот био Павле Бакић. Павле Бакић је живео крајем 15. и почетком 16. века и имао је феудално добро око планине Венчац у Шумадији. Легенда каже да је овај српски великаш био изузетно поштован, чак…

Read More