Category: Podvizi i podviznici

Предраг Милојевић био је српски новинар, књижевник и преводилац.  Рођен је у Раму (Велико Градиште) 25. децембар 1901. у породици државног чиновника. Апсолвирао је на Филозофском факултету у Београду 1923. године. Почео је да објављује текстове 1921. а у међуратном периоду био је новинар листа “Политика”. У редакцију је, по властитим наводима, прешао још у јануару 1923, приближно у време када су се у новинарству опробавали и његови школски другови из истог разреда Треће београдске гимназије – Душан Тимотијевић,…

Read More

Милан Јовановић Батут био је српски лекар, универзитетски професор и утемељивач Медицинског факултета. Рођен је у Сремској Митровици пред Мађарску буну у јесен 1847. године, од оца Косте Јовановића трговца колонијалном робом. Мајка је била од Новића, где је припадао песник Јоксим Новић Оточанин. Деда по оцу Србин пореклом “однекуд од Софије”, учествовао је у борбама за време Првог српског устанка. Погинуо је славно у боју против Турака на Мишару 1806. године. Удовица баба “Старка Анђа” превела је онда…

Read More

Професор Др Илија Стојановић је био редовни професор универзитета и академик, српски научник, стручњак за телекомуникације и једна од најугледнијих личности у српским телекомуникацијама у другој половини двадесетог века. Рођен је у Оточцу у Лици 31. avgusta 1924. године. Школовао се у Госпићу и Београду. Дипломирао на електротехничком факултету у Београду 1951. Одмах је изабран за асистента да би 1957 одбранио докторску дисертацију, када је и постао доцент. Ванредни професор је постао 1962, а редовни 1971. Био је оснивач…

Read More

Владимир Величковић био је један од најеминентнијих српских сликара и представник нове (модерне) фигурације. Рођен је у Београду 1935. године где је завршио Архитектонски факултет. Од 1962. до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. Сели се у Париз 1966. године. За професора на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу је изабран 1983. године и на том месту остаје до 2000. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године. Одликован је…

Read More

Јован Курсула био је српски јунак из Првог српског устанка. Рођен је 1768. године у Доњој Горевници код Чачка, као Јован Петровић, од оца Велимира и мајке Магдалене. После очеве смрти мајка се преудала у село Цветке код Краљева и са собом је повела и Јована. Као младић Јован је ступио у службу код бега у Мрчајевцима, а његов брат код бега у Бресници. Након освете бегу који му је убио брата у Бресници, Курсула се придружио хајдуцима на…

Read More

Стеван Боца је био епископ далматински и жички, професор богословља и црквени писац. Рођен је 21. августа 1916. године у Муњави (Јосипдол), срез Огулин, где је завршио основну школу. Нижу гимназију завршио је у Огулину, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски и Филозофски факултет у Београду. За катихету у Оточцу, Хрватска, постављен је 1939. године. Епископ горњокарловачки Сава га 1940. године рукополаже за ђакона. За време Другог светског рата протеран је у Србију, где врши катихетску дужност у Крагујевцу…

Read More

До 23. августа 1914. године, на слободној српској територији није остао ниједан аустроугарски војник. Генерал 2. српске армије, Степа Степановић је добио чин војводе, после његовог успешног командовања у бици. Битка је доста утицала на војнике аустроугарске војске на Балкану и њихове снаге у Црној Гори су морали да напусте град Пљевља, који су заузели 19. августа. Успех битке је привукао светску пажњу на Србију и донео јој наклоност у неутралним и савезничким земљама, јер је битка била прва…

Read More

Рано изјутра 18. августа, Аустроугари су покренули још један напад, са намером да потисну Шумадијску дивизију првог позива са шабачког мостобрана и омогуће 5. армији да крене у напад. Међутим, напад није успео јер су Срби уништили њихове снаге код реке Добраве, терајући преживеле војнике да се повуку. На другом месту, контраофанзива Друге српске армије је настављена дуж Цера и Иверка, нападом Комбиноване дивизије на село Рашуљача где су наишли на снажан отпор код Косаниног града. Први напад Срба…

Read More

Командант Друге српске армије, генерал Степановић је образовао Церску ударну групу од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије са циљем напада у долини Јадра. Степановић је схватио важност планине Цер и самоиницијативно је одлучио да заузме њене доминантне коте Тројан и Косанин град. Степановић је цео ток битке посматрао из села Драгиње, на ком се и данас налази клупа са које је командовао битком. Око 3.00 часа ујутро 15. августа 1914. године, кренула је Комбинована дивизија првог позива…

Read More

У периоду од 29. јула до 11. августа, аустроугарска армија је започела артиљерске нападе у северној и северозападној Србији и успела је да створи систем понтонских мостова преко Саве и Дунава. Срби су знали да је немогуће да бранити целу аустроугарску границу, у дужини од 550 км. Због тога је војвода Путник наредио да се српска војска повуче на традиционалним одбрамбеним линијама у Шумадији, где су могли брзо да дејствују на западу и северу. Јаки одреди су постављени у…

Read More