ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ

На дан рођења Милутина Миланковића, у историјском Хангару Старог аеродрома у Београду је откривена спомен-плоча посвећена градитељском наслеђу српског научника. Хангар Старог аеродрома једини је сачувани објекат некадашњег аеродрома Ваздушног пристаништа Београд. Направљен је 1929. године према решењу и под надзором Милутина Миланковића, а данас представља споменик културе Србије. Спомен-плочу су открили председник Удружења “Милутин Миланковић“ Славко Максимовић и генерални директор компаније АФИ Сербиа Адир Ел Ал. Максимовић је том приликом истакао да Хангар Старог аеродрома представља важан део…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – ТИХОМИР ЂОРЂЕВИЋ

Тихомир Ђорђевић био је српски етнолог, фолклориста, историчар, универзитетски професор и академик. Рођен је у патријархалној породици у Књажевцу 1868. године. Отац Раја је служио као свештеник у Брестовцу и Лужану код Алексинца. Од детињства се налазио у непосредном додиру са селом и народом, што је утицало да се још од младости, па све до смрти посвети проучавању народа, његовог живота и културе. Завршио је историјски-филолошки одсек Велике школе у Београду, а затим је студирао у Бечу и Минхену,…

Read More

ЗАПИС – 33. БЕЛЕФ ОТВАРА МЈУЗИКЛ “ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО”

Београдски летњи фестивал – БЕЛЕФ одржаће се 33. пут од 20. јуна до 17. септембра 2026. године. Отварање фестивала планирано је за суботу 20.06.2026. у 20 часова у Сава центру, када ће бити изведен чувени мјузикл Позоришта на Теразијама, “Цигани лете у небо”. Ова раскошна представа налази се међу најтраженијима на домаћој позоришној сцени већ 22 године и ускоро обележава 400. извођење. У представи у оквиру БЕЛЕФ-а, на сцени Сава центра, наступиће следећа постава: Иван Босиљчић, Оливера Бачић, Кристина…

Read More

Posted in Najnovije, Sve strane Srbije, Zapis Comments Off on ЗАПИС – 33. БЕЛЕФ ОТВАРА МЈУЗИКЛ “ЦИГАНИ ЛЕТЕ У НЕБО”
КОРЕНИ КУЛТУРЕ – УДРУЖЕЊЕ КЊИЖЕВНИКА СРБИЈЕ

Удружење књижевника Србије основано је 26. маја 1905. године у стану Српске књижевне задруге, уз присуство 21 писца, а под председништвом Милана Ђ. Милићевића, доајена српских писаца по годинама, када је донета одлука о оснивању Српског књижевничког друштва. Гласило Удружења је лист Књижевне новине, основан 1948. године. Удружењу књижевника Србије претходили су: „Друштво за уметност“ (1883) „Књижевно-уметничка заједница“ (1892) „Друштво српских књижевника и уметника“ (1902) Главни циљеви Српског књижевничког друштва су: – да српске књижевнике окупи у једну заједницу,…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – 19. БЕЛДОКС ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ

Награде 19. издања Међународног фестивала документарног филма Белдокс додељене су у Музеју деведесетих. Жири свих такмичарских програма наградио је остварења која су се издвојила ауторском оригиналношћу, филмском иновативношћу и снажним друштвеним и емотивним одјеком. СРПСКИ ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ Награду за Најбољи филм освојио је „Залазак“ редитеља Милоша Јаћимовића. Жири у саставу, Мигел Еек продуцент и филмски стваралац из Шпанији, Марлин Едојан (Канада) уметничка ко-директорка и селекторка фестивала РИДМ и Никола Стојановић, филмски редитељ и монтажер у образложењу каже: – Са…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – ТЕОДОР ТАРАНОВСКИ

Федор Васиљевич Теодор Тарановски био је руски правник и историчар који је након Руске револуције емигрирао у Краљевену Срба, Хрвата и Словенаца где је наставио своје научно стваралаштво.  Рођен је у мешовитој руско-пољској породици у Плоњску, близу Варшаве 24. маја1875. Завршио је гимназију у Варшави и Правни факултет Руског универзитета. Професори су му били и чувени изучаваоци јужнословенског права Теодор Леонтовић и Теодор Зигељ. Прве научне радове објавио је још као студент. Магистар је постао 1899. и постављен је…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ

Југословенско драмско позориште (ЈДП) је основано 1947. године као репрезентативно позориште нове, комунистичке Југославије.  Одлуком Агитпропа Централног комитета КПЈ, а на предлог Елија Финција, 1947. године позвани су најеминентнији редитељи и глумци из већих позоришних центара Загреба, Новог Сада, Сарајева, Сплита и Љубљане да учествују у стварању ове куће. Године 1947, редитељ Бојан Ступица је постављен на чело куће као уметнички руководилац. Он и критичар Ели Финци поставили су темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као позоришта високог литерарног нивоа. Око…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – ЗОРАН КОНСТАНТИНОВИЋ

Српски академик Зоран Константиновић био је познати филолог и теоретичар књижевности. Рођен је 1920. године у Београду. Када је основано “Друштво за неговање традиције Друге београдске гимназије” њен председник је постао проф. др Зоран Константиновић. За живота је настојао да се Филолошкој гимназији врати име Друге београдске гимназије. Други светски рат, као официр Краљевине Југославије провео је у заробљеништву. Радећи као наставник у Вишој војној академији после рата, Константиновић је упоредо студирао стране језике и књижевност и дипломирао је…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – ДУШАНОВ ЗАКОНИК

Душанов законик је најважнији закон средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике. Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила Светог Саве. У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6,…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – БУКВАР САВЕ ИНОКА

Буквар Саве инока Дечанца или први српски буквар инока Саве (јеромонаха у манастиру Дечани, који је живео у 16. веку) први је српски ћирилични буквар и кључно дело којим је означен почетке писмености у Србији. Објављен је и штампан 20. маја 1579. године у штампарији „Ђулијано Рампацети” у Венецији, у виду мале књиге димензија 10,1 х 7,8 цм, на четири стране, на којима је било одштампано 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања….

Read More