КОРЕНИ КУЛТУРЕ – Српска књижевна задруга

Српска књижевна задруга је основана 1892. године као друштво које својим радом, а нарочито издавањем одабраних дела из области културног стваралаштва, доприноси ширењу опште просвећености и културе народа. Формирана је као самостална организација којом управљају њени чланови. До оснивања Српске књижевне задруге је дошло 29. априла 1892. године у згради Српске краљевске академије, која је тада била смештена у Бранковој улици бр. 15. За првог председника је изабран председник Државног савета академик Стојан Новаковић, за потпредседника песник и лекар…

Read More

ЗАПИС – Изложба “Скоро летење”

У Алексић галерији савремене уметности у Крагујевцу је отворена изложба Андреја Бјелића, под називом „Скоро летење“. Бјелић је представио нову серију коју чини 15 радова, који носе његов препознатљив визуелни израз. Доминирају фигуре животиња – диносауруси, ајкуле, мачке, китови, леопарди… – На формалном плану, ове фигуре сведене су на јасно дефинисану силуету омеђену снажном црном контуром. Њихова фронтална поставка и одсуство илузионистичке дубине уклањају сваку сугестију натуралистичког простора. Фигура се појављује на великим, интензивним колористичким површинама које функционишу као…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – Кирило Савић

Кирило Савић био је српски грађевински инжењер, професор универзитета и академик.  Рођен је у Ивањици 1870. године где је завршио основну школу. Првих шест разреда гимназије завршио је у Ужицу, преостала два у Београду где је похађао и технички факултет грађевинског смера. По дипломирању 1892, а према уобичајеној пракси Министарства грађевине Србије, упућен је на даље усавршавање на Високу техничку школу – Шарлотенбург у Берлину коју је са одличним успехом завршио 1896. године. По повратку у Београд упућен је…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – Милорад Гавриловић

Милорад Гавриловић био је српски глумац и редитељ, управник Народног позоришта. Гавриловић је рођен у Ваљеву 1861. године, где је стекао и основно образовање, након чега у Београду завршава гимназију. На сцену Народног позоришта је први пут ступио 1879, а првих година каријере је уз епизодне улоге у Народном позоришту глумио и у путујућој позоришној дружини Ђуре Протића, као и у новосадском Српском народном позоришту. Стални члан ансамбла Народног позоришта постаје 1882. године, оставши у истом позоришту све до…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Срећно нам 7534. лето

У организацији Друштва старог српског календара обележен је улазак у ново 7534. лето на месту где историја и камен говоре – у срцу Смедеревске куле.  Подсећамо да је деспот Ђурађ Бранковић почео са изградњом тврђаве 1428. године или по старом српском календару 6936. године. Било је то вече окупљања под зидинама последње српске престонице и трагање за одговорима који су деценијама били запостављени. Анализирајући нове доказе о Винчанској култури и Лепенском виру, још једном је потврђено да ово тло…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – Валтазар Богишић

Валтазар Богишић био је српски историчар права, професор и министар правде Црне Горе. Био је активни радник Уједињене омладине српске и представник Српског националног покрета у Дубровнику. Стекао је широко образовање, био је полиглота и члан многих научних друштава и академија. Његов деда доселио се у Цавтат из Конавла, где се породица Богишића бавила привредом и трговином. Рођен је у Цавтату 20. децембар 1834, а основно образовање је стекао у свом родном месту, посебно у приватној школи поморског капетана…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – Други српски устанак

Други српски устанак је почео спонтано. Локалне српске старешине су почеле да убијају Турке који су скупљали порез, а Арсеније Лома је опсео Рудник. На црквени празник Цвети 23. априла 1815. у Такову су се окупиле неке српске старешине. Старешине су замолиле Милоша Обреновића да буде вођа устанка, што је он, уз колебање, прихватио. Милош Обреновић је био најзначајнија српска личност у Београдском пашалуку после пада устаничке Србије. После слома устанка предао се Али-аги Серчесми, а касније је постављен…

Read More

КОРЕНИ ЗДРАВОГ ЖИВОТА – Српско лекарско друштво

Српско лекарско друштво је основано 22. априла 1872. у Београду, на иницијативу др Владана Ђорђевића. Идеје о организовању лекара у тадашњој Србији постоји је још 1842. године, по предлогу два београдска лекара Карла Пацека и Емериха Линденмајера (први шеф војног санитета), а то би било оснивање “Лекарског читалишта”. Забележено је да су и друга два београдска лекара др Аћим Медовић (професор Велике Школе) и др Јован Валента (први управник Болнице вароши и округа Београда) 60-их година 19. века покренули…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – Прва српска оперета Врачара

У Народном позоришту у Београду, на данашњи дан, 21. априла 1882. године, премијерно је изведена прва српска оперета „Врачара”. Написао ју је Даворин Јенко, композитор који је оставио дубоки траг у српској музици (познат и по компоновању музике за химну „Боже правде”), док је либрето урадио румунски песник Матеи Мило, један од оштријих сатиричара свог времена. Критиковао је политикантство, демагогију и корупцију, често са јасним алузијама на рачун монархије. Радња „Врачаре” фокусирана је на влашки крај, обилује љубавним заплетима…

Read More

ЗАПИС – Светски дан продавница плоча

У суботу, 18. априла, Record Store Day (Светски дан продавница плоча) још једном је окупио љубитеље музике широм света, а Београд је и ове године био део ове глобалне прославе винила и независних продавница плоча. Као званични партнер за Србију, Mascom је девети пут заредом организовао обележавање испред својих MASCOMSTORE локација у Чумићевом сокачету и на Теразијама, где су се током дана смењивали бројни посетиоци, колекционари и љубитељи музике. Током вишесатног програма, публика је имала прилику да ужива у…

Read More