Пера Тодоровић је био српски новинар, писац и политичар и један од оснивача и првака Народне радикалне странке.
Рођен је 2. маја 1852. године у добростојеће породице у селу Водице у околини Смедеревске Паланке. Студирао је педагогију у Цириху, али је није завршио. У раној младости био је један од првих присталица Светозара Марковића. Као бриљантан говорник, Тодоровић је одиграо важну улогу у придобијању великог броја присталица Радикалне странке.
Био је добровољац у Српско-турском рату 1876. а по његовом завршетку 1878. емигрирао је у Угарску и у Новом Саду је 1878. и 1879. са Лазом Пачуом издавао социјалистички лист “Стража”.
Због Тимочке буне 1883. године, био је затворен и осуђен на смрт, али му је та казна замењена робијом. Странка га је избацила из својих редова због тога што је, на захтев краља Милана, који га је ослободио казне, покушао радикале да упути у правцу споразума са напредњацима и краљем.
Покретач је листова “Самоуправа” и “Радикал”, а од 1889. до 1903. издавао је “Мале новине”, први информативно-сензационалистички лист у Србији.
У књижевности се највише бавио историјским темама и преводио је Чернишевског. Дела – “Дневник једног добровољца”, “Силазак с престола”, “Карађорђе”.
Био је власник и уредник садржајног Великог народног календара у сликама под именом Смиљевац.
Преминуо је у Београду 1907. године.