Захарија Орфелин (1726-1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника.
Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века.
Аутор је првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце. Његово најопсежније дело је „Житије Петра Великог“ (1772).
Написао је и први српски „Вечити календар“ 1780, штампан у Бечу 1783.
Био је успешан као сликар, калиграф и бакрорезац, аутор је више дела у бакрорезу. Седамдесетих година 18. века изабран је за почасног члана Уметничке академије у Бечу.
Захарије Орфелин је 1783. године у Бечу објавио дело “Искусни подрумар”. За стотинак година књига је доживела четири издања, два на славеносербском и два на српском језику. Осим историје винарства књига садржи бројне рецепте и савете за припремање разноврсних напитака и сирћета.
Рецепт за путнике гласи – Узми комад хлеба с кором, метни у жестоко сирће да 24 сата престоји, па онда извади и осуши. Овај хлеб можеш и на пут носити и где сирћета не будеш могао добити, а ти метни тога хлеба мало у вино или у воду и постаће одмах добро сирће.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ