Мошти оца Српске цркве и првог српског архиепископа Светог Саве Турци су 10. маја 1594. године спалили на Врачару у Београду.
Спаљивању моштију 359 година после свечеве смрти претходио је устанак Срба у Банату (који је тада био под Турском) под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.
Турски султан Мухамед трећи наредио је Синан паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је, знајући за значај Светог Саве за Србе, наредио пренос моштију из манастира Милешева у Београд и спалио их је на Врачарском брду (тада изван Београда).
Како би место спаљивања било обележено, у првој половини 19. века подигнут је крст од црвеног гранита, по коме је тај део Београда колоквијално назван. Била је то приватна иницијатива Глигорија Возаровића, познатог издавача и књиговесца.
Доцније је на Врачарском брду подигнута црква посвећена Светом Сави, са истим циљем, а затим и данашњи велелепни храм.
Према појединим историчарима место спаљивања тешко је са сигурношћу утврдити. Иако је Храм Светог Саве сазидан на месту за које се сматра да је место спаљивања моштију, тај се догађај вероватно није десио на данашњем Врачару, који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“, на Ташмајдану на месту између данашње цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.
Постоје тврдње да Свети Сава заправо није спаљен и да његове мошти почивају у манастиру Ждребаоник, близу Даниловграда.
Суштински, Турци су покушали да у пламену униште Светог Саву и угасе дух српског народа, али нису разумели да светиња не живи у пепелу, већ у срцу народа.
Пламен на Врачару није угасио народ, већ га је кроз векове подсетио ко је, шта је и колику снагу носи када чува веру, слогу и своје корене. И данас, у времену када се народ често дели и заборавља себе, Свети Сава га позива да остане достојан свог имена, своје историје и својих предака.
Зато овај дан није само сећање на страдање, већ дан поноса, јер народ који има Светог Саву у души не може бити поражен.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ