ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – ПОСЛЕДИЦЕ БОЈА НА КОСОВУ 1389.

Прва вест о боју на Косову долази 12 дана после битке из пера руског ђакона Игњатија који каже да су оба владара погинула у бици. Погибија оба владара, дотле нечувена у историји Балкана, и чињеница што Бајазит чак није остао у Србији, изазвала је утисак да је српска победа потпуна. Босански краљ чак је и неколико недеља касније, јављао пријатељима о победи хришћана и примао честитке. Ни у добро обавештеним Млецима до краја јула још се није знао прави резултат борбе.

Међутим, по Србију последице су одмах биле видљиве. Без Лазара и без војске, земља је остала обезглављена са женом на престолу и са још непунолетном Лазаревом мушком децом. На српски престо, након пунолетства, дошао је Лазарев син Стефан Лазаревић који је свестан своје немоћи водио мудру политику у почетку као османски вазал што је доласком на престо 1392. наследио, што је последица не Косовске битке већ надирања Угара са севера. Милица која је тада управљала Србијом 1390. понудила је Бајазиту вазалство и ћерку Оливеру, а Бајазит је заузврат бранио Србију од Угара јер је Стефан 1390. имао тек 14. година.

Бајазит Први, као нови султан, узео је за жену Лазареву кћерку Оливеру. Срби су били приморани да плаћају данак Османлијама и обавезали су се да ратују у османску корист. Лазарев син Стефан ће се борити на османској страни 1402. у бици код Ангоре између Бајазита и Тамерлана. Темерланове снаге ће нанети тежак пораз Османлијама и заробити Бајазита. Након Бајазитове смрти Србија више није османски вазал, а деспот Стефан се чврсто везује за угарског краља Жигмунда. Много касније, након две мање битке, Османлије ће 1459. коначно заузети остатке Србије.

Лазарева погибија се већ крајем 14. века, схватила као свесна жртва да се очува народна и државна слобода и да послужи као пример за доцнија поколења. Ниједан српски владар није добио толико похвалних слова као Лазар. Прва жена списатељ у српској књижевности, монахиња Јефимија, жена деспота Угљеше, извезла је Лазару на свиленом покрову за његово тело молитву и признање за учињену жртву Похвала кнезу Лазару. Таква схватања ушла су и у широке народне кругове.

ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ