Category: Cuvari nasledja

Пре тачно 150. година, 6. фебруара 1876. године, на иницијативу др владана Ђорђевића, угледног војног лекара, у Дворани београдске општине, основано је Српско друштво Црвеног крста. За првог председника изабран је митрополит Михаило Јанковић, а Управу је чинило неколико угледних грађана тадашње Србије. Након избора, Главни одбор обратио се Прогласом народу, излажући своје циљеве и дужности Друштва, позивајући грађане да се упишу у чланство и оснују пододборе у целој земљи. Први задатак новооснованог Друштва био је збрињавање избеглица које…

Read More

Све до 1. јануара 1919. године, у Србији и Црној Гори, Божић је падао 25. децембра, а новогодишња ноћ 31. децембра, како по црквеном календару, тако и по државном. Уједињењем у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, држава Србија је прешла на Грегоријански клендар а црква не, и од тог времена постоји тај раскорак датума у црквеном и званичном календару код нас. Већ 1923. год. на Васељенском сабору у Цариграду, једина тачка дневног реда, била је реформа Јулијанског календара. У…

Read More

Свака породица која прославља Божић у кући има бадњак, симбол овог празника и хришћанске вере у православљу. Бадњак симболише храст који су пастири донели тамо где је рођен Исус Христ и које је праведни Јосиф заложио да угреје хладну пећину. Варнице које су полетеле у небо су најавиле посебан догађај.  Међутим, многи не знају шта урадити са овим дрвцетом након Божића, па га бацају где стигну. Како православље налаже, бадњак би након Божића требало оставити негде у природи, али…

Read More

Директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон истакао је на премијери филма о грофу Сави Владиславићу, Србину који је постао руски дипломата и „десна рука“ руског цара Петра Великог, да овај документарац представља важан корак ка обнови сећања на неправедно занемарену личност која трајно повезује српску и руску историју. Гујон је нагласио да је Сава Владиславић, Србин из Гацка (1669 – 1738), оставио дубок траг у светској дипломатији, пре свега тиме што је уцртао и данас важећу…

Read More

У Србији је 12. децембра 1873. године динар уведен као званична монетарна јединица, чиме је окончана употреба више од 40 врста страног металног новца – дуката, форинти, талира и других. Први помен “српских динара” налази се у архивским документима крајем 1214. године, у време Стефана Првовенчаног, иако истраживања указују на краља Радослава (1227–1234) као првог српског владара који је ковао свој новац. До пада Деспотовине 1459. године, новац су ковали скоро сви српски владари широм територије средњовековне Србије, у…

Read More