Category: Podvizi i podviznici

Чедомиљ Мијатовић био је српски економиста, књижевник, историчар, политичар и дипломата. Рођен је у Београду 1842. године. Отац Милан, родом из Јаска у Срему, био је професор земљописа, латинског и историје у Крагујевцу и првој београдској гимназији Београду, до смрти 1853. године. Мијатовићева мајка Ракила Кристина била је из Великог Бечкерека. Она је била праунука Гаврила Илића коме је додељен племићки статус од Марије Терезије за исказану храброст приликом аустријске опсаде Београда. Завршио је Лицеј 1862. године, а током…

Read More

Виктор Старчић је био познати српски глумац. Рођен је у месту Рашчук, тадашњем Турском царству, а данашњој Бугарској 11. маја 1901. године у породици градитеља пруга, оца Србина из Истре и мајке Францускиње. Отац му је радио у Малој Азији, Грчкој, Румунији, Србији, па због свог номадског живота Виктор није завршио школу. Био је самоук. У својој 18. години играо је као аматер у Горњем Милановцу. Своју уметничку делатност, почео је у Сарајевском позоришту, где добија да игра и…

Read More

Пера Тодоровић је био српски новинар, писац и политичар и један од оснивача и првака Народне радикалне странке. Рођен је 2. маја 1852. године у добростојеће породице у селу Водице у околини Смедеревске Паланке. Студирао је педагогију у Цириху, али је није завршио. У раној младости био је један од првих присталица Светозара Марковића. Као бриљантан говорник, Тодоровић је одиграо важну улогу у придобијању великог броја присталица Радикалне странке. Био је добровољац у Српско-турском рату 1876. а по његовом…

Read More

Кирило Савић био је српски грађевински инжењер, професор универзитета и академик.  Рођен је у Ивањици 1870. године где је завршио основну школу. Првих шест разреда гимназије завршио је у Ужицу, преостала два у Београду где је похађао и технички факултет грађевинског смера. По дипломирању 1892, а према уобичајеној пракси Министарства грађевине Србије, упућен је на даље усавршавање на Високу техничку школу – Шарлотенбург у Берлину коју је са одличним успехом завршио 1896. године. По повратку у Београд упућен је…

Read More

Други српски устанак је почео спонтано. Локалне српске старешине су почеле да убијају Турке који су скупљали порез, а Арсеније Лома је опсео Рудник. На црквени празник Цвети 23. априла 1815. у Такову су се окупиле неке српске старешине. Старешине су замолиле Милоша Обреновића да буде вођа устанка, што је он, уз колебање, прихватио. Милош Обреновић је био најзначајнија српска личност у Београдском пашалуку после пада устаничке Србије. После слома устанка предао се Али-аги Серчесми, а касније је постављен…

Read More