Марко Мрњавчевић, у народном предању Краљевић Марко, остао је најпознатији епски јунак народних песама од којих је најстарија позната Марко Краљевић и брат му Андријаш, коју је Петар Хекторовић записао 1555. на Хвару. О њему нису певали само Срби и Хрвати, већ и други јужнословенски народи: Македонци, Бугари и Словенци, али и Арбанаси. Култ Краљевића Марка био је развијен и у Далмацији.
Од низа културноисторијских предања састављена је епска биографија Марка Краљевића од натприродног рођења, стицања снаге и коња Шарца до смрти. Народни певачи подарили су му дуг живот и учинили га савремеником и другом великих јунака од 14. до 16. века. Песме су сачувале мало историјских података о њему, али су ипак запамтиле оно што је најважније: његову везу с епохом расула српског царства у којем је његов отац, краљ Вукашин, одиграо најважнију улогу, и његово вазалство с Турцима.
Старије песме не стављају у први план његове антитурске борбе, већ се везују за теме као што су друговање, женидба, борба с натприродним бићима (вилама) и црним ратницима (Арапима).
О Марковом рођењу постоји више предања. Према песми Рођење Краљевића Марка кад је његов отац, краљ Вукашин, ишао да лови у гори, у близини језера је кришом узео вилину „круну и кошуљу” хтевши да му она постане жена. Венчали су се и родила је прво Марка, а онда и „нејаког” Андрију.
У другој песми се приповеда да краљица Јевросима није имала деце пуних девет година, па је више пута говорила да би радије волела да буде мајка него краљица. Шетајући се једном изван Скадра, видела је неко дете како се дави у Бојани. Спасила га је, а Циганка јој се захваљивала и желела на било који начин да се одужи. Јевросима је наједном рекла да би волела да има дете као што га она има. Циганка ју је потом питала да ли би хтела да роди краља или јунака, на шта је краљица одговорила да би хтела јунака, па јој је она испричала да мора да подигне цркву Богородици; да посади, окопа и сиротињи поклони девет винограда; да се у Бојани купа сваки дан по три пута за девет месеци; да подигне у девет места девет извора и да пије на дан по тулум млека од оваца са Шар-планине. Краљица је учинила све како јој је рекла и она је родила мушко дете које је било суво, мало и жољаво. Када га је видјео краљ Вукашин, рекао је да он никад неће бити ни човек, а камоли јунак. Дали су му име Марко јер су сви марили (волели) да се он роди, а кад је Јевросима после потражила Циганку да је награди, ње нигде није било. После су сви веровали да је то заправо била Богородица или вила.
Насупрот томе, према песми Милош Обилић змајски син пева се да је Марко један од „змајевитих јунака” којем је отац змај, уз Милоша Обилића, Бановић Страхињу, Змај-Огњеног Вука и друге. За њега се и посебно наводи да му је на десној руци младеж са бичем вучје длаке, а на нози „сабља уписана, а на сабљи крстата барјака” као обележје „змајевитих јунака” које сваки мора да крије.
ФОТО – АРХИВА КОРЕНИ