КОРЕНИ ЗДРАВОГ ЖИВОТА – Почеци фудбала у Београду

Прву фудбалску лопту у Београд донео је у пролеће 1896. године Хуго Були, син трговца јеврејског порекла Едија Булија. Он је студирао у Немачкој, а у Берлину је играо за клуб „Германија“. Када је дипломирао вратио се у Србију са жељом да омладину заинтересује за ову у свету све популарнију игру у том периоду 19. века. Були се учланио у гимнастичко друштво „СОКО“, а већ 12. маја 1896. оснива лоптачку секцију. Само пет дана касније организована је и прва…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – ВИКТОР СТАРЧИЋ

Виктор Старчић је био познати српски глумац. Рођен је у месту Рашчук, тадашњем Турском царству, а данашњој Бугарској 11. маја 1901. године у породици градитеља пруга, оца Србина из Истре и мајке Францускиње. Отац му је радио у Малој Азији, Грчкој, Румунији, Србији, па због свог номадског живота Виктор није завршио школу. Био је самоук. У својој 18. години играо је као аматер у Горњем Милановцу. Своју уметничку делатност, почео је у Сарајевском позоришту, где добија да игра и…

Read More

КОРЕНИ ДУХОВНОСТИ – Спаљивање моштију Светог Саве

Мошти оца Српске цркве и првог српског архиепископа Светог Саве Турци су 10. маја 1594. године спалили на Врачару у Београду. Спаљивању моштију 359 година после свечеве смрти претходио је устанак Срба у Банату (који је тада био под Турском) под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед трећи наредио је Синан паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је, знајући за значај Светог Саве за Србе,…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – Искусни подрумар

Захарија Орфелин (1726-1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века. Аутор је првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце. Његово најопсежније дело је „Житије Петра Великог“ (1772). Написао је и први српски „Вечити календар“ 1780, штампан у Бечу 1783. Био је успешан као сликар, калиграф и бакрорезац, аутор је више дела у бакрорезу. Седамдесетих година 18….

Read More

ЗАПИС – БОЈ НА ЉУБИЋУ

Бој на Љубићу се одиграo 8. маја 1815. године, 4 километра североисточно од Чачка, између Срба и Турака. Током Другог српског устанка, после ослобођења Рудника, устаници под командом Лазара Мутапа су напали турску посаду Чачка и сабили је у окружење код џамије. За то време Јован Обреновић је запосео Љубић са својим људима. Турци, под Имшир-Ћаја-пашом, снаге око 7.000 људи, углавном коњаника, стигли су 6. маја из Београда у Чачак и напали устанике с леђа. Устаници, пред бројнијим непријатељем,…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – Библиотека САНУ

Библиотека САНУ је јединица у саставу Српске академије наука и уметности. Њеним радом руководи управник којег именује Председништво из редова чланова САНУ. Библиотека има Стручни савет у чији састав улазе представници свих одељења САНУ и управник Библиотеке. Библиотека САНУ установљена је у Друштву српске словесности 7. новембра 1841. године. Почела је с радом 14. јуна 1842. године, када је прве књиге поклонио Димитрије Тирол, а за библиотекара одређен Константин Богдановић. Књижни фонд Библиотеке садржи око 1.500.000 књига, часописа и…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Гарда војске Србије

Почетком 1830. године, врховни књаз Србије Милош Обреновић упутио је распис старешинама ондашњих нахија са захтевом да му „из задружних и имућнијих кућа, по стасу и угледу, одаберу младиће за његову гарду“. Издвајајући их од „простих војника“, кнез је лично поставио услове за одабир гардиста: „Сви одреда да су здрави, неожењени и у сваком погледу примерни момци, непијанице и неветрогоње и, ако је могућно, да буду писмени“. Кнез је родитељима будућих гардиста притом поручио: „Сваки отац или сродник за…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – ПЕТАР КОЊОВИЋ

Петар Коњовић је био српски композитор класичне музике. Рођен је у Чуругу 1883. године, а гимназију је похађао у Новом Саду, да би, завршивши четврти разред, прешао у Српску учитељску школу у Сомбору, у то време једно од жаришта музичког живота на овоме подручју. Као пре тога Јосифу Маринковићу, и Коњовићу је музику предавао Драгутин Блажек, искусни хоровођа и музички писац. Коњовић је брзо стао пред хор, а Сомбор је чувен по неговању овог типа музике, да би убрзо,…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – ЈОВАН ХАЏИЋ

Jован Хаџић је био српски књижевник и угледни правник. Рођен је у Сомбору на Малу Госпојину 1799. године и потиче из најбогатијег слоја српског грађанства у Угарској. Oтац Никола био је богати сомборски трговац, а како је остао рано без родитеља, узео га је 1812. године под своје ујак, бачки владика Гедеон Петровић. Основну школу завршава на српском језику и након тога уписује једногодишњу немачку школу у Сремским Карловцима. Гимназију завршава са одличним успехом и тада почиње његово интересовање…

Read More

ЗАПИС – НАЦИОНАЛНИ ХУМАНИТАРНИ САЈАМ КЊИГА У ОРГАНИЗАЦИЈИ СРЕДЊОШКОЛАЦА

​Књиге и осећај да се чини нешто важно! ​Протеклог викенда, 25. и 26. априла, имали смо прилику да посведочимо почетку нечег великог. Мирис папира и штампе, гласови младих који се смењују око штандова препуних књига, домаћини и млади хуманитарци – средњошколци који су овог пута били решени да помогну НУРДОР-у (Национално удружење родитеља деце оболеле од рака) и непрекидна струја људи – тако је протекао први национални хуманитарни сајам „Књиге, браћо, књиге“, који је током викенда ујединио чак 16…

Read More