Category: Koreni kulture

Буквар Саве инока Дечанца или први српски буквар инока Саве (јеромонаха у манастиру Дечани, који је живео у 16. веку) први је српски ћирилични буквар и кључно дело којим је означен почетке писмености у Србији. Објављен је и штампан 20. маја 1579. године у штампарији „Ђулијано Рампацети” у Венецији, у виду мале књиге димензија 10,1 х 7,8 цм, на четири стране, на којима је било одштампано 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања….

Read More

Библиотека САНУ је јединица у саставу Српске академије наука и уметности. Њеним радом руководи управник којег именује Председништво из редова чланова САНУ. Библиотека има Стручни савет у чији састав улазе представници свих одељења САНУ и управник Библиотеке. Библиотека САНУ установљена је у Друштву српске словесности 7. новембра 1841. године. Почела је с радом 14. јуна 1842. године, када је прве књиге поклонио Димитрије Тирол, а за библиотекара одређен Константин Богдановић. Књижни фонд Библиотеке садржи око 1.500.000 књига, часописа и…

Read More

Петар Коњовић је био српски композитор класичне музике. Рођен је у Чуругу 1883. године, а гимназију је похађао у Новом Саду, да би, завршивши четврти разред, прешао у Српску учитељску школу у Сомбору, у то време једно од жаришта музичког живота на овоме подручју. Као пре тога Јосифу Маринковићу, и Коњовићу је музику предавао Драгутин Блажек, искусни хоровођа и музички писац. Коњовић је брзо стао пред хор, а Сомбор је чувен по неговању овог типа музике, да би убрзо,…

Read More

Jован Хаџић је био српски књижевник и угледни правник. Рођен је у Сомбору на Малу Госпојину 1799. године и потиче из најбогатијег слоја српског грађанства у Угарској. Oтац Никола био је богати сомборски трговац, а како је остао рано без родитеља, узео га је 1812. године под своје ујак, бачки владика Гедеон Петровић. Основну школу завршава на српском језику и након тога уписује једногодишњу немачку школу у Сремским Карловцима. Гимназију завршава са одличним успехом и тада почиње његово интересовање…

Read More

Српска књижевна задруга је основана 1892. године као друштво које својим радом, а нарочито издавањем одабраних дела из области културног стваралаштва, доприноси ширењу опште просвећености и културе народа. Формирана је као самостална организација којом управљају њени чланови. До оснивања Српске књижевне задруге је дошло 29. априла 1892. године у згради Српске краљевске академије, која је тада била смештена у Бранковој улици бр. 15. За првог председника је изабран председник Државног савета академик Стојан Новаковић, за потпредседника песник и лекар…

Read More

У Народном позоришту у Београду, на данашњи дан, 21. априла 1882. године, премијерно је изведена прва српска оперета „Врачара”. Написао ју је Даворин Јенко, композитор који је оставио дубоки траг у српској музици (познат и по компоновању музике за химну „Боже правде”), док је либрето урадио румунски песник Матеи Мило, један од оштријих сатиричара свог времена. Критиковао је политикантство, демагогију и корупцију, често са јасним алузијама на рачун монархије. Радња „Врачаре” фокусирана је на влашки крај, обилује љубавним заплетима…

Read More

Бета Вукановић била је српска сликарка епохе импресионизма. Родила се у Немачкој као Бабет Бахмајер. После завршетка основне школе и Више женске школе уписала се 1890. године на приватну сликарску школу Карла Мара и Антон Ажбеа у Минхену. У атељеу је упознала Ристу Вукановића и у њему су се венчали 1898. године. Уместо на свадбено путовање, отпутовали су за Београд, за кога су јој пријатељи причали да је мали град, у којем не постоји интересовање за уметност. У време…

Read More