Category: Podvizi i podviznici

Јован Радонић (Мол, Бачка, 9. фебруар 1873 — Београд, 25. новембар 1956) био је српски историчар, доктор филозофије и професор универзитета у Београду. Основну школу је завршио у Молу, а гимназију у Новом Саду. Студирао је у Бечу где је 1896. добио и докторат. На студијском путовању у Русији је био 1897—1898, а потом је 1898—1899. био наставник у српској гимназији у Цариграду. Постао је библиотекар Матице српске 1899. и као такав је радио на реформама Матице. Ту је…

Read More

Војвода Живојин Мишић преминуо је у Београду 20. јануара 1921. у 5.30 часова пре подне, после дуге и тешке болести, у 65. години. Један од највећих јунака Првог свертског рата дочекао је демобилизацију остарео и видно ослабљен. Шушкало се да је славни војник болестан, али је он свеједно наставио да извршава дужност. После краја рата Живојин Мишић је постављен за првог начелника Главног генералштаба војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Било је то почетком маја 1920. али,…

Read More

Иако лекар по струци, Јосиф Панчић је био научник који је најбоље познавао и описао флору Србије. Постао је ботаничар светског гласа и оснивач неколико научних дисциплина. Овај човек широке културе, интересовање за биљни свет показао је још у раној младости, а као полиглота и изванредан познавалац српског језика, кумовао је многим терминима српске науке. Лекарски и професорски раде започео је у Будиму и Банату, где је слободно време користио за пробирање и испитивање биљака. У Бечу упознаје Вука…

Read More

На данашњи дан, 16. јануара 1927. године, преминуо је Јован Цвијић, српски географ, председник Српске краљевске академије и ректор Београдског универзитета. Јован Цвијић је рођен 12.октобра 1865. године. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Вишу гимназију је завршио у Београду, у Првој београдској гимназији. 1884. године је уписао Природно-математички одсек Велике школе у Београду. Ове студије је завршио 1888. године. Једну школску годину је радио као предавач у Другој београдској гимназији, а…

Read More

Први телефонски разговор код нас вођен је у Београду 15. марта 1883. године, свега седам година после увођења телефона у свету. Први разговор премостио је свега 300 метара. Веза је успостављена између Геодетског одељења Министарства војног и Војне инжењерске касарне на Палилули, која је тада била предграђе Београда Први разговор обавили су војни министар Теша Николић и инжењерски капетан Коста Радисављевић. Краљ Милан одмах је дао налог да се у државни буџет за наредну годину унесу средства за инсталацију…

Read More

Трамвајска линија под сада пензионисаним бројем 1 свечано је отворена 14. октобра 1892. године спајајући Калемегдан и Славију. Линија је била дуга 2300 метара и од Калемегдана је ишла улицом Васе Чарапића, преко Трга Републике и Кнез Михаилове до Теразија, одакле је свој пут завршавала на Славији. Није било станица. Путници су сами заустављали трамвај и улазили и излазили по жељи. Тадашњи трамваји још нису били електрични, већ су их вукли коњи по шинама, те је вожња обично трајала…

Read More

Народна библиотека Србије основана је 28. фебруара 1832. године у књижари Глигорија Возаревића, првог српског издавача и књижара. Међу првим књигама које су дошле у библиотеку били су поклони Возаревића и тадашњих српских културних посленика. Димитрије Давидовић послао је писмо Кнезу Милошу о уређењу библиотеке, а Кнез Милош је наредио да се по један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примерка. Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године, када је указом…

Read More