КОРЕНИ КУЛТУРЕ – ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРАМСКО ПОЗОРИШТЕ

Југословенско драмско позориште (ЈДП) је основано 1947. године као репрезентативно позориште нове, комунистичке Југославије.  Одлуком Агитпропа Централног комитета КПЈ, а на предлог Елија Финција, 1947. године позвани су најеминентнији редитељи и глумци из већих позоришних центара Загреба, Новог Сада, Сарајева, Сплита и Љубљане да учествују у стварању ове куће. Године 1947, редитељ Бојан Ступица је постављен на чело куће као уметнички руководилац. Он и критичар Ели Финци поставили су темеље репертоарске оријентације ЈДП-а као позоришта високог литерарног нивоа. Око…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – ЗОРАН КОНСТАНТИНОВИЋ

Српски академик Зоран Константиновић био је познати филолог и теоретичар књижевности. Рођен је 1920. године у Београду. Када је основано “Друштво за неговање традиције Друге београдске гимназије” њен председник је постао проф. др Зоран Константиновић. За живота је настојао да се Филолошкој гимназији врати име Друге београдске гимназије. Други светски рат, као официр Краљевине Југославије провео је у заробљеништву. Радећи као наставник у Вишој војној академији после рата, Константиновић је упоредо студирао стране језике и књижевност и дипломирао је…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – ДУШАНОВ ЗАКОНИК

Душанов законик је најважнији закон средњовековне Србије. Донет је на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, и допуњен је на сабору одржаном 31. августа 1354. године у Серу. Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике. Душанов Законик је урађен на темељима Законоправила Светог Саве. У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило (чланови 6,…

Read More

КОРЕНИ КУЛТУРЕ – БУКВАР САВЕ ИНОКА

Буквар Саве инока Дечанца или први српски буквар инока Саве (јеромонаха у манастиру Дечани, који је живео у 16. веку) први је српски ћирилични буквар и кључно дело којим је означен почетке писмености у Србији. Објављен је и штампан 20. маја 1579. године у штампарији „Ђулијано Рампацети” у Венецији, у виду мале књиге димензија 10,1 х 7,8 цм, на четири стране, на којима је било одштампано 37 слова азбуке, молитва за вежбање читања и неколико бројева за учење рачунања….

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – КРАЉ МАРКО МРЊАВЧЕВИЋ У НАРОДНИМ ПЕСМАМА

Краљ Марко Мрњавчевић је морао да буде човек велике телесне снаге не би ли постао моћнији јунак народног предања. Приповеда се да је некада чувао говеда са чобанима, али је био нејак па су га тукли. И једном кад су га послали да поврати одбеглог коња из шуме, видео је неку девојку како спава под дрветом, а за коју се испоставило да је вила. Двапут га је подојила и дала му надљудску снагу. Кад се вратио, истукао је чобане…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – РОЂЕЊЕ КРАЉА МАРКА МРЊАВЧЕВИЋА

Марко Мрњавчевић, у народном предању Краљевић Марко, остао је најпознатији епски јунак народних песама од којих је најстарија позната Марко Краљевић и брат му Андријаш, коју је Петар Хекторовић записао 1555. на Хвару. О њему нису певали само Срби и Хрвати, већ и други јужнословенски народи: Македонци, Бугари и Словенци, али и Арбанаси. Култ Краљевића Марка био је развијен и у Далмацији. Од низа културноисторијских предања састављена је епска биографија Марка Краљевића од натприродног рођења, стицања снаге и коња…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – КРАЉ МАРКО МРЊАВЧЕВИЋ

Марко Мрњавчевић, у народу познатији као Краљевић Марко, био је де јуре српски краљ од 1371. до 1395. године, док је де факто владао само територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп.  Марко Мрњавчевић је рођен око 1335. године као најстарији син Вукашина и његове супруге Аљене у народним песмама Јевросиме. Према дубровачком историчару Мавру Орбину, родоначелник породице Мрњавчевић био је Мрњава, сиромашни племић из Захумља, чији су синови рођени у Ливну у…

Read More

КОРЕНИ ДУХОВНОСТИ – ИЗЛОЖБА “СВЕТИ САВА” У ГАЛЕРИЈИ САНУ

Изложба “Свети Сава”, приређена поводом обележавања 850 година од рођења Растка Немањића, првог архиепископа аутокефалне Српске православне цркве, отворена је синоћ у Галерији САНУ. Изложбу је отворио патријарх српски Порфирије, а свечаности су присуствовали министар културе Србије Никола Селаковић и министарка културе и спорта Грчке Лина Мендони, министри у Влади Србије Зоран Гајић, Ненад Вујић и Драган Гламочић, као и представници црквеног живота, дипломатског кора и председник САНУ Зоран Кнежевић. Министар Селаковић истакао је да изложба представља велики национални…

Read More

ЗАПИС – ПРОГЛАШЕНА КЉИЖЕВНА НАГРАДА „СРПСКИ ГОНКУР”

Студенти француског језика и књижевности универзитета у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Београду сваке године бирају своје представнике жирија за књижевну награду која носи назив Гонкуров избор студената Србије. Месецима уназад читали су и анализирали, уз подршку својих професора, четири књиге на француком, које су ушле у последњу селекцију за прошлогодишњег Гонкура, најпрестижнију француску књижевну награду. Реч је о насловима Ноћ у срцу – Наташе Апана, Колхоз – Емануела Карера, Мрачни лепотан – Каролине Ламарш и Празна кућа – …

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ

Чедомиљ Мијатовић био је српски економиста, књижевник, историчар, политичар и дипломата. Рођен је у Београду 1842. године. Отац Милан, родом из Јаска у Срему, био је професор земљописа, латинског и историје у Крагујевцу и првој београдској гимназији Београду, до смрти 1853. године. Мијатовићева мајка Ракила Кристина била је из Великог Бечкерека. Она је била праунука Гаврила Илића коме је додељен племићки статус од Марије Терезије за исказану храброст приликом аустријске опсаде Београда. Завршио је Лицеј 1862. године, а током…

Read More