ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – КРАЉ МАРКО МРЊАВЧЕВИЋ

Марко Мрњавчевић, у народу познатији као Краљевић Марко, био је де јуре српски краљ од 1371. до 1395. године, док је де факто владао само територијом у западној Македонији. Престони град у држави краља Марка био је Прилеп.  Марко Мрњавчевић је рођен око 1335. године као најстарији син Вукашина и његове супруге Аљене у народним песмама Јевросиме. Према дубровачком историчару Мавру Орбину, родоначелник породице Мрњавчевић био је Мрњава, сиромашни племић из Захумља, чији су синови рођени у Ливну у…

Read More

КОРЕНИ ДУХОВНОСТИ – ИЗЛОЖБА “СВЕТИ САВА” У ГАЛЕРИЈИ САНУ

Изложба “Свети Сава”, приређена поводом обележавања 850 година од рођења Растка Немањића, првог архиепископа аутокефалне Српске православне цркве, отворена је синоћ у Галерији САНУ. Изложбу је отворио патријарх српски Порфирије, а свечаности су присуствовали министар културе Србије Никола Селаковић и министарка културе и спорта Грчке Лина Мендони, министри у Влади Србије Зоран Гајић, Ненад Вујић и Драган Гламочић, као и представници црквеног живота, дипломатског кора и председник САНУ Зоран Кнежевић. Министар Селаковић истакао је да изложба представља велики национални…

Read More

ЗАПИС – ПРОГЛАШЕНА КЉИЖЕВНА НАГРАДА „СРПСКИ ГОНКУР”

Студенти француског језика и књижевности универзитета у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Београду сваке године бирају своје представнике жирија за књижевну награду која носи назив Гонкуров избор студената Србије. Месецима уназад читали су и анализирали, уз подршку својих професора, четири књиге на француком, које су ушле у последњу селекцију за прошлогодишњег Гонкура, најпрестижнију француску књижевну награду. Реч је о насловима Ноћ у срцу – Наташе Апана, Колхоз – Емануела Карера, Мрачни лепотан – Каролине Ламарш и Празна кућа – …

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ

Чедомиљ Мијатовић био је српски економиста, књижевник, историчар, политичар и дипломата. Рођен је у Београду 1842. године. Отац Милан, родом из Јаска у Срему, био је професор земљописа, латинског и историје у Крагујевцу и првој београдској гимназији Београду, до смрти 1853. године. Мијатовићева мајка Ракила Кристина била је из Великог Бечкерека. Она је била праунука Гаврила Илића коме је додељен племићки статус од Марије Терезије за исказану храброст приликом аустријске опсаде Београда. Завршио је Лицеј 1862. године, а током…

Read More

ЧУВАРИ НАСЛЕЂА – Стрелци у посети кући Милутина Миланковића

Део наше јуниорске репрезентације је уочи старта на Европском првенству у Осијеку у стрељаштву, посетио оближње место Даљ и родну кућу Милутина Миланковића. Кућу нашег чувеног научника који је оставио трага у више природних наука, пре свега астрономији, обишле су репрезентативке пиштољем, Нађа Мартиновић, Кристина Пејовић и Марта Нововић, заједно са шефом стручног штаба Јасном Шекарић и тренером Стефаном Вишекруном. Посету је организовало Удружење Срба у Осијеку, а  чланове наше селекције у Даљу је дочекао Владимир Хорват, заменик жупана…

Read More

КОРЕНИ ЗДРАВОГ ЖИВОТА – Почеци фудбала у Београду

Прву фудбалску лопту у Београд донео је у пролеће 1896. године Хуго Були, син трговца јеврејског порекла Едија Булија. Он је студирао у Немачкој, а у Берлину је играо за клуб „Германија“. Када је дипломирао вратио се у Србију са жељом да омладину заинтересује за ову у свету све популарнију игру у том периоду 19. века. Були се учланио у гимнастичко друштво „СОКО“, а већ 12. маја 1896. оснива лоптачку секцију. Само пет дана касније организована је и прва…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – ВИКТОР СТАРЧИЋ

Виктор Старчић је био познати српски глумац. Рођен је у месту Рашчук, тадашњем Турском царству, а данашњој Бугарској 11. маја 1901. године у породици градитеља пруга, оца Србина из Истре и мајке Францускиње. Отац му је радио у Малој Азији, Грчкој, Румунији, Србији, па због свог номадског живота Виктор није завршио школу. Био је самоук. У својој 18. години играо је као аматер у Горњем Милановцу. Своју уметничку делатност, почео је у Сарајевском позоришту, где добија да игра и…

Read More

КОРЕНИ ДУХОВНОСТИ – Спаљивање моштију Светог Саве

Мошти оца Српске цркве и првог српског архиепископа Светог Саве Турци су 10. маја 1594. године спалили на Врачару у Београду. Спаљивању моштију 359 година после свечеве смрти претходио је устанак Срба у Банату (који је тада био под Турском) под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве. Турски султан Мухамед трећи наредио је Синан паши да по сваку цену угуши побуне Срба, а овај је, знајући за значај Светог Саве за Србе,…

Read More

ПОДВИЗИ И ПОДВИЖНИЦИ – Искусни подрумар

Захарија Орфелин (1726-1785) је био истакнути српски песник, историчар, бакрорезац, барокни просветитељ, гравер, калиграф и писац уџбеника. Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века. Аутор је првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце. Његово најопсежније дело је „Житије Петра Великог“ (1772). Написао је и први српски „Вечити календар“ 1780, штампан у Бечу 1783. Био је успешан као сликар, калиграф и бакрорезац, аутор је више дела у бакрорезу. Седамдесетих година 18….

Read More

ЗАПИС – БОЈ НА ЉУБИЋУ

Бој на Љубићу се одиграo 8. маја 1815. године, 4 километра североисточно од Чачка, између Срба и Турака. Током Другог српског устанка, после ослобођења Рудника, устаници под командом Лазара Мутапа су напали турску посаду Чачка и сабили је у окружење код џамије. За то време Јован Обреновић је запосео Љубић са својим људима. Турци, под Имшир-Ћаја-пашом, снаге око 7.000 људи, углавном коњаника, стигли су 6. маја из Београда у Чачак и напали устанике с леђа. Устаници, пред бројнијим непријатељем,…

Read More